Države bi trebalo da mogu politički da opstanu čak i ako njihova teritorija nestane pod vodom, a ovakav zaključak iznet je u dugo očekivanom izveštaju Međunarodne komisije za pravo (ILC), koja je analizirala šta postojeći međunarodni pravni okvir znači za očuvanje državnosti i pristupa ključnim resursima ukoliko nivo mora nastavi da raste usled klimatske krize.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u četvrtak pozvao stanovnike da budu oprezni i poštuju bezbednosna uputstva.
Prosečan nivo mora mogao bi da poraste i do 90 centimetara do 2100. godine ako se ostvare najpesimističnije prognoze klimatologa, a najnovija istraživanja sugerišu da bi čak mogao premašiti te projekcije. Ovo pitanje je od izuzetnog značaja za male ostrvske države u razvoju, jer se mnoge od njih suočavaju s egzistencijalnom pretnjom. Osim direktnog gubitka kopna, porast nivoa mora izaziva poplave, ugrožava izvore pijaće vode i čini obradive površine previše slanim za poljoprivredu, prenosi Gardijan.
Nakon detaljne analize međunarodnog prava, naučnih radova i stavova država, pravni stručnjaci su zaključili da ništa u postojećem pravu ne sprečava države da zadrže svoje morske granice čak i ako se kopno na kojem su te granice povučene promeni ili nestane. Te granice državama garantuju prava na plovidbu, pristup resursima kao što su riba i mineralna bogatstva, kao i određeni stepen političke kontrole.
Takođe postoji široka saglasnost da pogođene države treba da zadrže svoj status kako bi se izbegao gubitak državljanstva. Pravnici smatraju da su ovi zaključci ključni za očuvanje međunarodnog mira i stabilnosti.
Posebno pogođene najranjivije države
Govoreći na Konferenciji Ujedinjenih nacija o okeanima u Nici, međunarodna pravnica i članica Komisije za međunarodno pravo, Penelopi Rajdings, istakla je da je rad Komisije proizašao iz „osnovnog osećaja nepravde“, jer će posledice porasta nivoa mora najteže pogoditi upravo one najranjivije države koje su najmanje doprinele problemu. Istraživanja pokazuju da se trećina današnjeg porasta nivoa mora može direktno povezati sa emisijama 122 najveća proizvođača fosilnih goriva i cementa.
Pacifička država Tuvalu posebno je glasna u iskazivanju zabrinutosti. Na devet njenih ostrva i atola nivo mora već je porastao za 4,8 milimetara i očekuje se da će nastaviti da raste narednih decenija.
Australija je bila prva zemlja koja je priznala trajnost granica Tuvalua uprkos porastu nivoa mora. Godine 2023. potpisala je pravno obavezujući sporazum kojim se obavezuje da pomogne Tuvaluu u slučaju velikih katastrofa i ponudi posebne vize građanima koji žele ili moraju da se presele. Skoro trećina stanovništva se već prijavila za ovakvu vizu. Letonija je usledila sa sličnim obećanjem o priznanju.
Odlučni da ostanu na svom tlu
Na konferenciji o okeanima, premijer Tuvalua, Feleti Teo, rekao je da su građani odlučni da ostanu na svom tlu koliko god dugo to bude moguće. Vlada je upravo završila prvu fazu projekta adaptacije obale – izgrađeni su betonski zaštitni zidovi za smanjenje poplava i iskopan je pesak kako bi se stvorilo dodatno kopno.
Teo je naglasio da je projekat, koji je koštao 40 miliona američkih dolara, bio „izuzetno skup“ i da su bile potrebne godine da se sredstva obezbede iz Zelenog klimatskog fonda. Pozvao je razvojne partnere Tuvalua da „budu spremniji da obezbede neophodno klimatsko finansiranje koje nam je potrebno kako bismo se prilagodili. I da nam daju više vremena da živimo na zemlji za koju verujemo da nam ju je Bog dao i na kojoj nameravamo da ostanemo“.
Rajdings je rekla da je sada na državama da dalje razviju i primene zaključke Komisije.
Brajs Rudik, profesor međunarodnog prava životne sredine na Univerzitetu Njujork i pravni savetnik Saveza malih ostrvskih država (AOSIS), rekao je da je Komisija bila veoma otvorena za stavove malih država, koje tradicionalno nisu imale glas u pitanjima međunarodnog prava, ali sada sve više predvode pravne inicijative kada je reč o klimatskim promenama i zaštiti mora.
Poslednjih godina, i AOSIS i Pacifički forum ostrvskih država izjavili su da će njihova državnost i suverenitet, kao i članstvo u međuvladinim organizacijama poput Ujedinjenih nacija, opstati bez obzira na porast nivoa mora.
Međunarodni sud pravde, koji će uskoro doneti dugo iščekivano savetodavno mišljenje o klimatskim promenama, dobio je upravo od AOSIS-a zahtev da potvrdi ovaj stav.
