Sazan, malo ostrvo u Albaniji, poznato po netaknutoj prirodi i bogatom biljnim svetom, našlo se na pragu transformacije - u destinaciju ultraluksuznog turizma. Bivši savetnik Bele kuće Džared Kušner, suprug Ivanke Tramp i jedan od glavnih investitora u projekat, istakao je u razgovoru za „Gardijan“ u julu 2024. da planiraju da na ovom ostrvu od 1.400 hektara u srcu Mediterana angažuju najbolje arhitekte i najpoznatije brendove kako bi stvorili „idealni resort“ za sebe, porodicu i prijatelje.
I dok iz vlasti poručuju da je istraga u toku i da bi komentar uticao na postupak, stručnjaci ukazuju da bi Vlada morala da preispita odluku
„Zajedno sa suprugom radim na ovom ostrvu od 1.400 hektara usred Mediterana, dovodimo najbolje arhitekte i najprestižnije brendove. Biće to zaista nešto izvanredno“, rekla je Ivanka Tramp, piše Gardijan.
PROFIMEDIA / POOL / Getty images / Profimedia
Džared Kušner, u razgovoru za „Gardijan“ u istom mesecu, opisao je Sazan kao „blago“ i izrazio planove da „stvori idealni resort koji bi želeo da poseti sa porodicom i prijateljima“. Kušner je za Gardijan istakao da je ostao bez reči kad je ostrvo prvi put video 2021. godine.
„Bio sam veoma iznenađen da tako nešto postoji usred Mediterana, a da još nije razvijeno“, rekao je on.
Izolovano vojno uporište Envera Hodže
Ostrvo je istorijski bilo izolovano vojno uporište u doba komunističke Albanije od 1946. do 1991. Sazan je postao simbol potpune izolacije: nepristupačna vojna tvrđava koju je diktator Enver Hodža zamislio kao štit protiv napada bilo NATO-a bilo Varšavskog pakta. Čekanje je završeno tek padom režima 1991. godine.
Decenijama su vojnici na ostrvu čekali taj napad, osmatrajući horizont i slušajući da li će se pojaviti podmornica iz Jadrana. Na ostrvu je postojala vojna baza sa stambenim jedinicama, pozorištem, školom i bolnicom. Do 1970-ih, na ostrvu je živelo oko 150 vojnih porodica bez ikakvog kontakta s kopnom.
Danas je ostrvo pod kontrolom albanske vojske, ali pristup je ograničen zbog neeksplodiranih mina i brojnih bunkera, kojih na ostrvu ima oko 3.600. Mnogi od njih biće sačuvani i uključeni u novi projekat. Poručnik Arber Celaj, vodič „Gardijana“ i pripadnik albanske mornarice, upozorio je da ostrvo još ima minska polja, posebno na istočnoj obali gde se planira najveći deo razvoja.
Premijer Albanije Edi Rama je izjavio u razgovoru za Gardijan da američke investicije u razvoj ostrva Sazan prvenstveno imaju ekonomski značaj, ali ne isključuje njihov geopolitički uticaj. Kušner je takođe demantovao tvrdnje o zloupotrebi političke pozicije i da „nikada nije upoznao premijera Ramu dok sam bio u vlasti“. Gardijan je poslednji put razgovarao sa Kušnerom i njegovim saradnikom Ašerom Abešerom, generalnim direktorom i suosnivačem kompanije Afiniti Globalni Razvoj, u julu 2024.
Pregovori o kupovini ostrva, vredni 1,4 milijarde dolara, vođeni su u tajnosti, a javnost i lokalni poslanici o tome su saznali tek kada je posao objavljen u medijima. Ministarka turizma i životne sredine Albanije, Mirela Kumbaro, branila je odluku Vlade da potpiše ugovor sa Kušnerovom kompanijom, navodeći da zemlja nema kapacitete za masovni turizam poput Italije ili Grčke, te da je fokus na kvalitetu i održivom razvoju. Prema njenim rečima, „Sazan je pravi put – savršena kombinacija prirode i luksuznog turizma“.
Projekat je dobio preliminarno odobrenje albanske vlade krajem decembra 2024. godine.
Država je za ovaj projekat obezbedila značajne poreske olakšice i garantovala izgradnju neophodne infrastrukture, uključujući vodu, struju i kanalizaciju, dok su prirodni resursi poput mora i vegetacije ostali netaknuti, ističe ministarka.
Albanija je u 2024. godini zabeležila porast od 15 odsto u broju stranih turista, što je prema Kumbaro „preveliko opterećenje za postojeću infrastrukturu i životnu sredinu“. Zato se projekat Sazana vidi kao šansa za razvoj visokokvalitetne ponude.
Ipak, ekolozi upozoravaju na moguće posledice. Olsi Nika, direktor nevladine organizacije EkoAlbanija, podseća da je Sazan deo zaštićenog nacionalnog parka Karaburun-Sazan i pita šta će izgradnja velikih objekata, marine i povećan saobraćaj značiti za krhku prirodu ostrva.
Afiniti je angažovao konsultantsku kuću Arup, poznatu po održivom pristupu projektima, kako bi se minimizirao negativan uticaj na životnu sredinu. Kušner u razgovoru za medije ističe da će razvoj biti pažljivo planiran, ali priznaje da nije moguće zadovoljiti sve kritike. Na ručku u Valoni u avgustu 2024, Abešera iz Afinitija predstavio je planove za luksuzni hotel na ostrvu, koji će biti „dragulj Mediterana“. Dizajn će se, kako je naveo, truditi da se uklopi u prirodu, a zgrade će delovati kao da su „isklesane prirodom“.
Iako će projekat biti namenjen visokom luksuzu i privatnosti, u kompaniji tvrde da će deo ostrva ostati dostupan i lokalnom stanovništvu, koje će moći da koristi plaže i prirodne staze.
PROFIMEDIA / POOL / Getty images / Profimedia
PROFIMEDIA / Gent Shkullaku / Zuma Press / Profimedia
