Samit NATO: Mnogo Trampa, malo Ukrajine

Dakle, on je tu – nedeljama se spekulisalo da li će američki predsednik Donald Tramp doputovati na samit u Hagu. Generalni sekretar NATO Mark Rute intenzivno je vodio kampanju za to, Trampu je u velikoj meri prilagodio program, a neposredno pre početka samita, pokušao je i da ublaži zabrinutost, posebno među evropskim državama-članicama Alijanse.

„Moj savet našim evropskim kolegama glasi: Prestanite toliko da brinete.“ Umesto toga, države bi, kaže, trebalo da obezbede investicije, njihove industrije trebalo bi da proizvode, a podrška Ukrajini trebalo bi da ostane snažna. „Tako bi trebalo da radimo, a ne da se brinemo zbog SAD“, poručio je Mark Rute.

Tokom leta za Holandiju, Trampa su pitali o njegovom stavu o članu 5 NATO-ugovora – obavezi pružanja vojne pomoći, prema kojem druge države-članice priskaču u pomoć napadnutoj zemlji Alijanse. Ali, njegov odgovor nije baš bio jasan: „Zavisi od definicije.“ Postoje bezbrojne definicije Člana 5, rekao je Tramp, „ali ja sam obavezan da im budem prijatelj. Mnoge njihove vođe su postali moji prijatelji i osećam se obaveznim da im pomognem.“

Malo kao „Trampov samit“

Američki predsednik takođe je izjavio da očekuje da će njegovo putovanje na samit NATO biti uspešno. Na tom sastanku, države-članice žele da odluče da u budućnosti troše pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu. Time žele da se udovolje Trampovom zahtevu.

Od Evrope će se tražiti da plati veliku cenu, a ovo je Trampova pobeda, napisao je generalni sekretar NATO Rute američkom predsedniku pre njegovog dolaska u Holandiju u tekstualnoj poruci koja je i inače bila puna hvalospeva Trampu. Tramp je objavio te Ruteove reči, a Rute je bio pod pritiskom da se opravda, navodeći da s tim on nema nikakav problem.

TANJUG / AP / Matthias Schrader (STF)

Da li će ovo biti „Trampov samit“?

Taj incident jasno pokazuje koliko Tramp dominira ovim samitom NATO. To se odnosi i na pitanje Ukrajine. Njen predsednik, Volodimir Zelenski, takođe je u Hagu.

Međutim, gostu Zelenskom nije dozvoljeno da prisustvuje centralnom sastanku 32 šefa država i vlada NATO – iz poštovanja prema SAD, kaže vojni analitičar Gustav Gresel. „Čim je reč o Ukrajini, Amerikanci odustaju.“ Biće to pomalo kao „Trampov samit“, ocenio je Gresel – a i to će takođe gurnuti Ukrajinu u stranu.

Nemačka želi da cilj postigne cilj do 2029.

Da bi se dostiglo ukupno pet procenata izdvajanja od BDP-a za odbranu, ta suma se deli. Članice NATO obavezaće se da će 1,5 odsto koristiti za takozvane rashode vezane za odbranu, uključujući investicije u civilnu sajber-odbranu i transportnu infrastrukturu, a 3,5 procenata biće izdvojeno za tradicionalnu vojnu potrošnju.

Nemačka ima za cilj da to dostigne do 2029. godine – s odbrambenim budžetom od oko 150 milijardi evra godišnje. Da bi ispunile nove vojne zahteve NATO, nemačke oružane snage moraće da budu masovno nadograđene i usavršene, kako u materijalnom, tako i u kadrovskom smislu. Kancelar Fridrih Merc to je jasno stavio do znanja obraćajući se pred Bundestagom neposredno pre odlaska u Hag. „Učinićemo Bundesver najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi, kao što naši partneri s pravom očekuju od nas“, rekao je Merc.

Više novca, više vojnika, modernije oružane snage – NATO će u Hagu odlučiti o najvećem naoružavanju od kraja Hladnog rata.