|
Milo Gligorijevi�: JOVAN DU�I� ILI OSVAJANjE SRE�E (2)
Magdalina-Maga �ivanovi�, tako se zove prva velika Du�i�eva ljubav. Ono �to je Laura de Noves bila u Petrarkinom �ivotu, Lujza de Kolinji-�atijon, �uvena Lu, u Apolinerovom, Maga je u Du�i�evom. To je ona dama koju, ne izgovaraju�i njeno ime, pominje pred austrougarskim istra�iteljima kad obja�njava za�to je putovao u Bijeljinu: i�ao je da vidi devojku, zaru�nicu, koju je upoznao za vreme slu�bovanja u toj �ar�iji.
Sam Du�i� ka�e da je Magi �ivanovi� svakodnevno pisao iz �itomisli�a, ali malo je �ta od tog epistolarnog ljubavnog romana sa�uvano. Ne pokazuje se Du�i� u pismima kao erotoman, ali poneka vrela re�enica otkriva strasnika i estetu. U jednome, 5. novembra 1894, on pripoveda svojoj voljenoj o planovima. Vladika mostarski je obe�ao da �e mu isposlovati stipendiju u �ajni�u, da ide "na stranu", u Be� ili u Grac, da studira filozofiju. Zna da nju ta najava odlaska, te re�i po srcu paraju i mo�e biti da �e se ona okaniti svog mirnog �ivota i po�eti po starom. Ona gubi njega za izvesno vreme, a on i nju i druge prijatnosti. Studije filozofije, obave�tava je, traju �etiri godine i kad ih zavr�i bi�e profesor, ne kao oni u Trgova�koj �koli nego na ve�im �kolama. Neizmerno �eli da to postigne, ali radi nje i tu �e ambiciju napustiti. U�i�e samo do ferija, da u Zagrebu polo�i ispit koji �e mu olak�ati �ivotne prilike.
U nekim pismima Du�i� kori svoju draganu. Vide�i kod nje slabu pismenost, r�av stil i plitkost mi�ljenja, on ka�e: Po pismu bi �ovjek rekao kao tek da si progovorila. Docnije, pri�a joj o crnoj zmiji koja je do�la u njegov san i ujela ga, u snu, nekoliko puta. Moderni tuma�i snova, u�enici Stekela i Zibentala, rekli bi mu da je zmija erotski simbol, mu�ki i �enski.
Ponekad, provaljuje ljubomora iz njegovih pisama. Pita je: ...Ko vam je jo� u ku�i. Je li onaj apotekar? Vre�aju ga njene tvrdnje da se njihova veza ne�e odr�ati, da od nje ne�e biti ni�ta.
Fantom ljubavi
Bila je u pravu Magdalina zvana Maga: na kraju je ostalo samo se�anje. U Du�i�ev �ivot posle su ulazile mnoge �ene. Bile su, pored ostalih, jedna Berta i mlada poljska Jevrejka Sizemenska. Obe je upoznao u �enevi, na studijama. O gospo�ici Sizemenskoj ovako pi�e: Zizmena ima trbuh kao �tit carev o koji se razbijaju svi juri�i neprijatelja. Bradavice su na njenim grudima kao dve krupne kapi krvi ranjene lavice. Pi�e da ga progoni fantom ljubavi, da je ta gospo�ica sada cela njegova misao. Njenih dvadeset godina ose�a kao dvadeset udaraca po svemu �to je u njemu mlado i bujno.
Ona je postala moja potreba, moj san, moj dan. Ose�am pored nje mladost, strast, �e�nju za nikada nevi�enim no�ima i poljupcima. Ona je pa�ljiva i samo to. Mu�i me njena nesposobnost da uti�e i na moju misao.
Razmere te opsednutosti neka �italac potra�i u pesnikovim dnevni�kim bele�kama, u ispovesti koja jama�no ulazi u najbolje stranice srpske erotske proze:
Ve�eras le�em nose�i na ustima jo� vla�ne poljupce Zizmen. Kako sam bogat i kako �uvam lako i ljubomorno to neo�ekivano blago. Zaboravljam da ti poljupci ne zna�e ljubav i da moje srce nema drugo, da je samo. Mo�da je tako bolje. Mo�da je ta �elja lep�a nego cilj. Ja produ�ujem ovim ubogim putem, pa mi se �ini ipak da sam moreplovac koji otkriva svetove, zemlje, i u svakoj od njih progla�uje se kraljem...
Na jednom usamljenom, sne�nom putu, daleko od grada, uzeo sam je u naru�je. Ona mi se predaje i na�e se usne sreto�e u jednom dugom re�itom poljupcu. Taj je poljubac bio nagrada za moje stradanje, i mo�da ni�ta vi�e. Ja sam bio njime zanesen, i �inilo mi se da vredi vi�e nego njena ljubav. Tada sam joj otvorio haljine na prsima; najpre futuricu, zatim prvu bluzu, flanelnu, i onda kroz ko�ulju uzeo u ruku njenu te�ku i lepu dojku �iju sam sve�inu i belinu naslu�ivao u misli. I pustila me je da je i�ljubim i prospem poljupce kroz otvore na prsima...
Misle�i na te poljupce, on ime lepe Zizmen izgovara neprestano. Tom imenu, ka�e, ne daje oreol, ne�e da njegova ljubljena bude ni boginja ni an�eo. Ona treba da bude �ena.
Rastanak sa "osrednjim" bolom
Sve to zapisuje on od 9. do 23. januara 1905. Sedam dana kasnije pripoveda o ljubavnoj drami: svojoj dragoj svirepo je zamerio na pona�anju koje naziva nelojalnim i nedostojnim, slobode koje je njemu dozvoljavala video je kao znak le�ernosti, neumerene koketerije i perverzije. Bila je, slu�aju�i, uzbu�ena i poni�ena. Ni�ta nije razumela. Posle je nije vi�ao sedam dana, bolovala je. Zatim, kad su se ponovo sreli, predlo�ila je rastanak. Prebacivala mu je lakomislenost i egoizam, a on je nju uveravao da je gotov na sve �to ona ho�e samo ne na rastanak. Opet u ispovedanju, u dnevniku, priznaje da umire u zagrljaju te �ene, da nikada takvu slast, ranije, nije osetio.
I, kao po nekom usudu, sve �to mu se de�ava neodvojivo je od poezije:
Moje su pesme blede, uboge, nedo�ivljene, nepro�ivljene. Ja moram po�eti jednu umetnost zdravu, veliku, punu krvi, udaraca srca, po�ara ve�nog sunca i mladosti koja po�inje svoje ve�e...
Ova �ena mora biti moja, njeno ime mora biti ime �ene koja je u mom �ivotu imala najve�i udeo.
Ni�ta se od toga nije desilo. Iz njegovog dnevnika vidimo da mu je rekla, kona�no, kako ne razume �ta on voli na njoj kada o njoj ne misli ni dobro ni lepo. Njen sibilski glas, kome ne�e imati snage da se odupre, kazivao mu je da se putevi njihovi, posle tog neveselog razja�njenja, nikada vi�e ne�e sresti. Pesnik pristaje na svr�etak, obe�ava da joj ubudu�e nikada ne�e govoriti o sebi. Nesre�an je �to zasvagda ostavlja lepu Zizmen, ali dalja njegova nastojanja da se veza odr�i ko�tala bi ga premnogo, stradao bi njegov du�evni mir, propali bi ispiti, upropastio bi, mo�da, svoju budu�nost. Moj je bol o�evidan, ali osrednji, pi�e napominju�i da joj je pru�io ruku s tugom i to je, izvesno, bio poslednji njihov dodir.
Gde su razgovarali? ...Na putu (kraj kasarne), nedaleko od ku�e Fani Trahtenberg koju sam pre �est godina voleo, saop�tava neumorni radnik na polju ljubavi.
Uvod u skandal
Sada treba opisati novu avanturu velikog pesnika.
Godine 1907. Du�i� je ve� slu�benik Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije. Na jednoj svetosavskoj zabavi upozna�e ga prijatelji, geograf Jovan Cviji� i vajar Simeon Roksandi�, sa Jovankom Todorovi�, udatom lepoticom, suprugom in�enjera Tanasija Todorovi�a koji je dve decenije stariji od nje.
Gospo�a Todorovi� je majka dvoje dece, Du�ana i Nade. Tre�e dete koje �e roditi bi�e njegov, Du�i�ev, sin. I zva�e se Jovica.
Svoju novu veliku ljubav Du�i� uspe�no skriva iako - u Beogradu i kasnije u Vranju - javno dolazi u dom Todorovi�a i govor �ak dr�i na Jovi�inom ro�endanu, kazuju�i da je de�ak lep, da se umetnuo na oca. U Pesmama ljubavi i smrti postoji ispovest, naslovljena kao Tajna, u kojoj prou�avaoci knji�evnosti nalaze �injenice Du�i�evog uzbudljivog i galantnog �ivota:
Na�e dve ljubavi pune kobne mo�i,
Od sviju skrivene, �ive u svom stidu,
Kao pod zvezdama, zaspali u no�i,
Dva mirna pauna na starinskom zidu.
Krijem svoju ljubav kao mr�nju drugi -
Istom silom la�i i svim podlostima;
Kao drugi staklo otrova, svoj dugi
Svoj bol bezute�ni ja krijem me� svima.
Dalje, u stihovanoj ispovesti Du�i� saop�tava: umeti sakriti bol, a ljubavi dati izgled zlobe, prezreti izdajni�ku suzu i pokazati sopstveno srce kao prazne sobe - to je sva njegova radost, sav uspeh!
Likovanje "Malog �urnala"
Godine 1910. dolazi kraj tom skrivanju i varakanju. Du�i�, kao �inovnik poslanstva u Sofiji, ima nesre�u da pro�ivi i sre�u da pre�ivi veliki skandal. Pod naslovom Du�i�eva ljubavna avantura, list Mali �urnal objavljuje �injenice i komentar �injenica:
Gospodin Jovan Du�i�, pisar srpskog poslanstva, bavio se ovo dana u Vranji na osustvu. Lepa supruga jednog vi�eg in�injera iz Vranje bila je predmet njegovih pogleda za sve vreme, ali po brzom poznanstvu daje se zaklju�iti da su se ovo dvoje jo� ranije voleli. Siromah mu� nije ni�ta sumnjao, jer je sa svojom suprugom izrodio toliku decu. Ali kako je se siromah mu� iznenadio, kad mu se �ena preksino� nije vratila.
Ubrzo pa je i cela varo� saznala za begstvo ove gospo�e, a po tom se i detalji begstva saznado�e. Doti�na gospo�a je utekla sa Du�i�em u Sofiju.
Mu� odbeglice poslao je ovaku tu�bu ministru inostranih dela:
"Gosp. Jovan Du�i�, pisar srpskog poslanstva u Sofiji, bave�i se ovde u Vranji zaveo je moju �enu, koja je mati troje dece, pa je ve�eras sa njom negde otputovao iz Vranje.
Ja �u dalje u�initi �to po zakonu treba, da �ast svoju i svoje porodice spasem, a vama sam, gospodine ministre, slobodan ovo dostaviti s molbom da izvolite oceniti mo�e li g. Du�i� kao �inovnik u op�te, a naro�ito na strani, sa ovakim pojmovima o moralu i dalje ostati kao �inovnik. Ovaj doga�aj nije se mogao prikriti, a cela varo� i javno mnenje najo�trije osu�uju g. Du�i�a, �to je tako moralno nisko pao da jednu �enu, koja je dotle bila �estita i �ena i mati, odvaja od svoga mu�a i svoje dece."
Ministar inostranih dela je tada Milovan Milovanovi�, pariski doktor nauka, veliki dr�avnik i veliki politi�ar. Onaj koji je tvrdio da mali srpski �un treba privezati za veliku evropsku la�u.
�lankopisac Malog �urnala, na kraju prizemnog pisanija, ovako se obra�a ministru:
Eto, Milovane, tvoje diplomatije. Mo�e� se zakititi "smrdljivim nogama" Du�i�evim. Kakve si oko sebe okupio tako nam i ide spoljna politika, jadni �efe!
Godine sa princezom
Karijeru Jovana Du�i�a, Duke, spasavaju prijatelji Bogdan Popovi� i Veljko Petrovi�, zauzimaju�i se za njega kod predsednika vlade. In�enjer se razvodi sa nevernom suprugom zabranjuju�i joj da vi�a dvoje njihove dece. Ona �e oti�i u Zagreb, postati glumica i udati se za univerzitetskog profesora Vladimira Dvornikovi�a. Jovica, njen sin iz gre�ne veze, tako�e u Zagrebu, okrenu�e se teatru, glumi, zavr�i�e i gluma�ku �kolu. Sredinom tridesetih godina, u nervnom rastrojstvu, uze�e sebi �ivot.
�ta se de�ava sa velikim pesnikom i velikim zavodnikom?
Naravno, nastavlja i spisateljski i osvaja�ki posao.
U Budimpe�ti postoji Trg milenijuma i na njemu prelepa gra�evina koju je, ka�u, Jovan Du�i� dobio od jedne bogate Ma�arice za usluge u�injene joj u ljubavnoj postelji. U toj zgradi je sada jugoslovenska ambasada.
Prou�avaoci njegovog �ivota tvrde da nikada nije zaboravio Magdalinu- Magu �ivanovi�. Ni zaboravio ni pre�alio.
�esto je boravio u Bijeljini, a u no�i izme�u 31. marta i 1. aprila 1933, jama�no pod navalom starih uspomena, napio se do besvijesti. Otre�njen docnije, zaklinje se u starom dnevniku crvenih korica da �e baciti pi�e. Ne ostavlja rakiju nego jedan mamurluk, u Bijeljini, "le�i" drugim. I pi�e:
�enina je poezija u tome da bude savladana, da podlegne onoj neminovnoj sudbini. Joj, koliko li je slatkih misli, koliko li pustog �eljkovanja, pa da to dvoje (ona i on, mu�karac i �ena) do�u do tu�ne stranputice.
I u poznijim godinama, kao �ezdesetogodi�njak, okre�e se on za �enama i uspeva da ih oma�ija re�ima, gestovima, navaljivanjem, �eljom, uporno��u. U Rimu voli izvesnu An�elu. Ova �uvena gospo�a, princeza Di Sulmona, udata, ostaje njegova ljubav do 1937. godine.
Za polovinu je A. mla�a od mene, pi�e stari zavodnik. Sve �to ja nemam, ona ima: najve�e ime, najve�e bogatstvo, najve�u popustljivost prema �ivotu. Ona meni zavidi na imenu koje sam li�no stvorio kao pisac i diplomat, na polo�aju koji mi daje bogato provo�enje, na nepopustljivosti i tvrdoglavosti sa �ivotom. Na tom �to nikad ne verujem u nesre�u koja dolazi od ljudi, kao ni za takvu sre�u. Na neose�anju straha od �oveka. Divi se mojoj vedrini i veri u sebe koja dolazi mo�da od saznanja da su drugi ljudi naj�e��e bedni i upla�eni.
Mi�ljenje Bogdana Popovi�a
Jedan od naj�uvenijih sudija srpske knji�evnosti, univerzitetski profesor Bogdan Popovi�, pokreta� Srpskog knji�evnog glasnika, ustvrdio je da Du�i� veoma dobro poznaje �ene koje je toliko voleo. I ne samo, rekao je, da poznaje pojedine �ene, nego �ene uop�te. I da bi to potvrdio, citirao je delove njegovog teksta o Isidori Sekuli�, istinita, suptilna, superlativno duhovito sro�ena opa�anja:
Njihov svet, to je uvek svet vi�en s dobre strane, zato �to �ene imaju neizmerno vi�e �ivotne radosti nego �ovek, i �to za njih nema jedna sre�a, nego nebrojeno malih sre�a koje one pronalaze bez zamaranja i nasla�uju se njima bez dosade. Uvek je bilo manje nesre�nica nego nesre�nika. Jedan veliki niz ideala i ambicija zbog kojih je �ovek ili sre�an ili nesre�an, ne postoje za �enu. Ima jedno �alosno doba u �ivotu �ovekovom kad se njegovo srce zatvori, kada se njegovi ose�aji okamene u pravila za �ivot, i kada od onoga od �ega je pre pravio svoju sre�u, sada pravi svoju filosofiju. �ena te dane ne poznaje, i ona do kraja �ivota ne mo�e da iza�e iz nekih navika i potreba deteta. Da je naivna, to bi zna�ilo da veruje da ima vi�e dobrih stvari nego r�avih, ali je ona samo detinjasta, a to zna�i da nerasudno me�a ozbiljno i neozbiljno: stvari se ne dele na dobre i r�ave nego na slatke i gorke... Najve�a je nesre�a ne biti vi�e lepa ni mlada; sirotinja je vi�e sramota nego nesre�a...
Skoro svaku re�enicu u ovom navodu, napisao je Bogdan Popovi�, valjalo bi podvu�i.
Ko tako pi�e, kao Du�i� - zaklju�io je on - taj posmatra i misli i ume da posmatra i misli.
Ve�ita �enstvenost
Kao i Popovi�, mnogi tuma�i Du�i�evog pesni�kog dela bavili su se, neizbe�no, njegovom erotikom. I ko zna koliko su puta citirani stihovi koji slede:
Sva je moja du�a ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom ti�inom.
.....................................................
Ko mra�na tajna le�i� u dnu mene,
i moj glas je eho tvog �utanja. Ja te
i ne vidim gde si, a sve duge sate
od tebe su moje o�i zasenjene.
....................................................
Ostaj nedosti�na, nema i daleka -
jer je san o sre�i vi�i nego sre�a.
.....................................................
A ti ne postoji� nit si postojala,
ro�ena u mojoj ti�ini i �ami,
na suncu mog srca, ti si samo sjala;
jer sve �to ljubismo stvorili smo sami.
Pero Slijep�evi� je tvrdio da nema u srpskoj knji�evnosti sjajnijih pesama o �eni od ovih Du�i�evih, jer ko god voli lepotu ne�e mo�i da pro�e pored njih bez pogleda i bez u�ivanja. Ali, pita se taj profesor, kako izgleda Du�i�eva draga. Geteova, zna se, nikada nije bila iluzija, ve� neka konkretna �ena. Vojislavljeva je bila svetica, �anti�eva slatka i srda�no familijarna, Raki� je stvorio strastvenu lepoticu koja mu�karcem gordo gospodari, Boji� je u �eni video �enku. U Du�i�a, kazuje on, to je Venus Uranija, ve�ita �enstvenost - sa crvenim kikotom.
I Slijep�evi� zna da Du�i� nikada ne peva ni po�etak ljubavi ni njeno trajanje, samo kraj. Du�i�eva draga ne postoji, ona nije �ena nego na�elo, a njegova ljubav je u stvari filozofija ljubavi.
Kapric staroga kozera
U istom tekstu profesor navodi nekoliko dragocenih Du�i�evih opaski o ljubavi, pisanih u starosti, sasma suprotnih onome �to je govorila njegova mladost:
Kad je docnije bacao poglede na svoje avanture srca, Du�i� je jedanput ovako rezonovao: "U ljubavi se treba boriti kao stari Skiti na bojnom polju: be�e�i od neprijatelja." ..."Odista, beganje je jedini na�in da �ovek razazna u ljubavi da li je jo� gospodar svoje pameti i svoje snage, otputovav�i kud ho�e i oslobodiv�i se kad mu je volja. Ali onoga �asa kad �ovek zaljubljen oseti da su mu �onovi postali te�i od olova, on je pobe�en. A to je �esto i dovoljno da ga �ena vi�e i ne voli; jer �ena ne trpi pobe�enog, i okre�e glavu od svoje pobede." ... Ljubav je uop�te jedno stradanje romanti�ara, zna�i ljudi vrele ma�te, vi�e nego velikog srca."
U tome Slijep�evi� ne vidi ni�ta drugo nego kapric staroga kozera. Ne mo�e to, veli, biti istina, jer prava je ljubav i za njega nekada�njeg, za onog ve�ito zaljubljenog Du�i�a, bila "sveto ludilo".
Anica Savi�-Rebac prime�uje da je Du�i�eva erotika uvek u blizini estetike:
Lepota je za njega spona izme�u ljubavi i beskraja. Jer kao i ljubav, ose�a on kozmos kroz medium lepote. Njegov je kozmos vidljivi kozmos, prostor, estetski do�ivljaj, najvi�e potenciranje �ulne lepote: slika u njegovoj umetni�koj ekspresiji. Njegov "san o beskrajnom" je upravo san o beskraju lepote. Zato vitez u pesmi "Za zvezdama" prolazi mimo ostrva ljubavi u te�nji za novom, beskrajnom lepotom. Ljubav koja nije zahvatila beskraj du�e nije zahvatila ni beskraj lepote.
I Milan Ka�anin nalazi da je Du�i� hladan i melanholi�an pesnik ljubavi, da o njoj vi�e misli nego �to je do�ivljava:
Usamljen, on bi da voli i da bude voljen, ali sve njegove ljubavi su nesre�ne, i on govori o svima njima, ne kad se pribli�uju ni kad su u njemu, ve� kad prestanu. Pa ni �ena o kojoj on peva nije odre�ena, jedna �ena, koja ima svoje ime i svoj �ivot. Svakako, on nije ni voleo jednu �enu, iako u njegovim stihovima nema razlike me�u njima. �ena u njegovim stihovima nije li�nost, nego misao, i ona je simvol, a ne bi�e - on ne peva o �eni koje ima nego koje nema. Ni njegova ljubav nije igra, ni banalna sre�a i nesre�a koja dolazi i prolazi, nego sudbina. Njegovo pevanje nije samo poezija, nego i filozofija.
U srpskoj knji�evnosti, tvrdi Ka�anin, ima vatrenijih, ne�nijih i misti�nijih ljubavnih pesama od Du�i�evih, ali nema sublimnijih, dubljih i oduhovljenijih.
I zato �to se pesnik nije u stihovima obra�ao jednoj odre�enoj �eni, zato su tuma�i tako razli�ite likove u njima videli. U Tajni, na primer, jedni su na�li Magdalinu-Magu �ivanovi�. Drugi su u toj �uvenoj pesmi videli �injenice pesnikove dramati�ne veze sa �enom in�enjera iz Vranja. I bi�e najta�nije ako se ka�e da su obe i jo� mnoge druge �ene u njoj, sve koje je Du�i� prvo krio od javnosti a onda i od sebe.
(Nastavi�e se)
Ve� pedeset sedam godina Jovan Du�i� privremeno po�iva u Americi, najdu�e na groblju manastira Svetog Save u Libertivilu kod �ikaga: Kad moj prah Tvor�e mirno pre�e/U grumen gline u�e�ene/Tad ne�e vi�e biti me�e/Izme� tebe i izme� mene. Tako pi�e na spomeniku velikog pesnika i diplomate Kraljevine Jugoslavije koji je testamentom nalo�io da se njegovi zemni ostaci prenesu u rodno Trebinje.
U komunisti�koj dr�avi Jugoslaviji volja pesnikova nije mogla biti ostvarena, �ak je i jedan od uglednika, imenovan kao izvr�ilac testamenta, profesor dr Milan Barto�, govorio da je to nemogu�e. Kad je izgledalo da je do�ao trenutak za Du�i�evu poslednju selidbu, po�etkom devedesetih godina, gra�anski rat je zaustavio ve� zapo�ete poslove i Du�i�eve kosti, za �itavu jednu deceniju, ostavio u Americi.
Sada se ponovo govori o ostvarenju poslednje Du�i�eve volje i tim povodom NIN obnavlja pri�u o velikom pesniku i prvom ambasadoru u istoriji srpske i jugoslovenske diplomatije. Tekst je napisao Milo Gligorijevi�.
U ovom broju: Prva velika ljubav u Bijeljini i njen krah - Za�to devojka, koja je osvojila pesnikovo srce, ne mo�e da uti�e na njegovu misao? - Otkri�e jednog lista i ru�na poruka ministru Milovanu Milovanovi�u - �ta su tuma�i poezije videli u ljubavnim pesmama velikog zavodnika. |
|
